Српски књижевни гласник

Č ЛА ТЕД, а ти MAI Ни у ПА ЈА Md m AMI : 3 N M oi КЕН NOP Sa SUVU . ћ У , % 44 n А LI · « ~ % 4

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

као сметњу и препреку. Навикох се да никад пе говорим о ономе што ме занима, да се у разговој упуштам као У досадну нужност, и да га опда. оживљавам сталном шалом, због које ми се чинио мање заморан и која ми је помагала да сакријем своје праве мисли. Отуда ми и известан педостатак преданости, коју ми и данас пријатељи. пребаWVJN, M извесна. тешкоћа. да озбиљно. разговарам, коју сам упек мучно савлађивао, Отуда ми је у исто време произашла M ватрена жеља за независношћу, велика нетрпељивост веза које су ме опкољавале и несавладљив. страх од прављења. нових. веза. Био сам расположен тек када сам био сасвим сам, и толики је утицај чак и сад тог душевног етања. да и у приликама. најнезнатнијим, кад треја да изаберем једну од две ствари, људско ме лице узнемирава, и мој природни покрет је да по егнем и да размишљам на миру. Међутим, никада нисам имао дубину себучности, коју као да такав карактер наговештава: и поред свег интересовања. само за себе, ја сам се врло мало старао о себи. Ја сам у дну срца носио потребу осетљивости коју нисам опажао, али која ме је, не налазећи никако задопољења, одвајала. узастопце од предмета. који су један Ba

другим привлачили моју радозналост. Та равнодушност

према свему још се била појачала идејом о смрти, идејом o која ме је врло младога. потресла, и нисам могао појмити. : како се људи према њој тако олако оглушују. У својој па : 5 седамиаестој години био сам видео умирање једне старне ја | жене, чији је знатан и чудан дух почео развијати мој дух. Та жена је, као и толико других. при уласку у живот, E била јурнула у свет који није познавала, са осећањем велике душевне енаге и спосо“ ностима доиста моћним. И као толико других, пошто се није погнула. иред неприродним али потребним. конвенционалностима. она је видела све своје наде преварене. младост проведену Сез задовољства | и старост је најзад достигла, али не сломила. Живела. је

у једном дворцу у суседетву једног нашег имања, неза„довољна и повучена, пцртпећи сву снагу из снога духа и > анатишући све пупим енојим духом, Готово читаву го-

. ти“