Српски књижевни гласник

МАКИАВЕЛИ. 21 пролично несразмерна. Тим државама требало је ставити на супрот један националних блок, као што су и оне саме биле. Другим речима, место многобројних државица без праве политичке солидарности, требало је створити једну велику државу, која би. обухватила мање више целу Италију. Иначе, једна. Италија. поцепана на више држава, била је сигуран плен за све суседне народе који OM пре ње стигли да ce уједине.

Али народно уједињење било је у Италији специално тежак проблем. У Шпанији и Француској, где је народ био подељен на више. териториалних државица, народно је уједињење извршено тако, што је владалац једне од тих државица проширио постепено своју власт на целу земљу; ту је народно уједињење било резултат владалачке политике. — и зато је ту с народним уједињењем ишло упоредо развијање апсолутне монархије. У Италији, пак, нису преоблађивале териториалне државице, него су преоблађчвале варошке државе; међутим, ниједна од тих држава није могла постати стожером народног уједињења. Онај срећни владалац, који је у. Шпанији и Француској завладао постепено целом земљом, није чинио никакву разлику између становника своје првобитне области и становника осталих потчињених области; и једне и друге сматрао је он за своје поданике; управо с тога што их је све у исту поданичку масу спојио, он је и извршио народно уједињење. Али, као што је већ речено. италијанске су вароши чиниле оштру разлику између својих слободних грађана и зависних људи. Претпостављајући, дакле, да је једна. од тих вароши успела довести под своју власт целу Италију. она би самим тим становништво свију осталих држава претворила у своје зависне људе. Цела би Италија робовала једној освајачкој вароши, = и баш да би таква парадоксна ситуација уопште била могућна, народно уједињење. опет не би било извршено у правом смислу речи, јер једна једноставна. поданичка. маса ипак не би била створена. | i

Уједињење Италије изискивало је да њене вароши,