Српски књижевни гласник

•. ~

BEH:;GAMEN КОНСТАН.

+ +

Бенжамен Констан. је човек који и својим животом и осећањима и идејама припада и ХУШ и ХХ. веку; он је прелазан човек између та два тако различна доба, ђак Жан-Жак Русо-а који се прожео немачком ФилозоФИјом и носио у себи душу једнога Ренеа и сав „светски бол“ ромачтичара. Пореклом Француз, рођен у. Швајцарској, провев детињетво у Холан(ији, васпитан у Енглеској. Немачкој и Паризу, највећи део живота. прошао му је у космополитеком друштву на обалама Леманског Језера, он је био први и савршен представник модернога духовнога космополитизма. Без породице, без отаџбине, без религије, без јасног уверења, без пријатеља, он је био душеван нихилист у потпуном смислу речи, први представник једне велике Фамилије духова која ће се разгранати у ХТ1Х. веку. У књижевности је мало примера тако обилпог и сложенога духа, распињаног највећим противречностима и парализованог мишљу у акцији. Тај човек који је имао идеја. осећања, одушевљења, имао је нечега увелога, епарушеног, неплоднога у духу. и кроз цео живот прошао је са осећањем горчине да је промашио.

Његов. политички и остали књижевни јад нас мало овде занима,' Овде је реч о Бенжамену Констану као писцу Адолфа, за којег је још Сент-Ђев рекао да „једно од малих узор-дела модерне књижевности“, и за којег је један данашњи писац, Пол Бурже, казао: „Ја ту налазим најмодејнији бол који постоји, бол најолижи нама, бол јасног гледања у лутањима, и бол самоће душенне. Ја погађам, кроза све

анатомске реченице тога романа, жалбе једног вишег и

! Главни остали његови радови:

„De la religion considerće dans sa source, ses formes et ses dćveloppements“ (1894—1831); „Du polythećisme romain considerć dans ses rapports avec la philosophie greeque et la religion chretienne't (1833) ; „Diseoursć (1828); „Mćlanges de litterature et de politique“ (1829); „Oeuvres politiques* (1574); „Lettres de B. Constant a sa famille“ (1888) ; „luettres de Benjamin Constant a M-me R camier“ (1821): ,,Lettres a M-me de Charričre“ {1894).