Српски књижевни гласник

БЕНЖАМЕН КонстаАн. ___ 29

јала. Само, она је слазвољубива. плаховита, ћудљива ; OH је незадовољан, горак. несталан, и између њих долази до сукоба и сцена. Годинама покушавао је он да се од ње отргне, ништа му није помагало, ни сцене, ни напуштања, ни поновна женидба; после свега тога, он се враћао на старо: „Госпођа де Стал ме је понова освојила“.

Сву ту велику душевну трагедију. тај умор од дуге љубави, сву ту болну везу две велике душе и снажна духа, историја те љубави која је умрла, али која се не раскида, повест та два роба прикована један поред другога на једној галери, — све је то нашло израза Y Адолфу.

У дневнику Констановом има много трагова о тој трагичној и тиранској страсти. [2 вантоза 1804 он још жали, и у једном тренутку туге што је она далеко од њега, а он усамљен. пише: „Ништа није тако добро, тако мало и тако одано као жена!« Исте године, бура се већ јавља, и па једној страници његова дневника чита се: „Сцена ужасна до 3 часа у јутру о томе како ја немам срца. како не заслужујем поверења, како моја осећања не одговарају мојим поступцима, Авај! хтео бих да избегнем једнолика запевања не поводом стварних несрећа, но поводом општих закона. природе, поводом старости. Хтео бих. ја. човек, да не подносим више љутње и ћуди једне жене коју младост оставља. Хтео бих да се од мене не тражи љубав, после десет година везе. када нам је обома близу четрдесет година, и када сам јој изјавио двеста пута, одавна, да љубави ја немам више. Изјава коју сам порицао само да умирим наступе бола и беса који су ме плашили. Хтео бих, најзад, ако моја осећања не одговарају мојим поступцима да се од мене не траже ти поступци на које се тако мало полаже. Треба међутим отргнути мој живот од њеног, остајући њен пријатељ или ишчезнув са света.“ Он наводи горку реч PDP. де Пон-де-Вела казану Г-ђи ДеФан: „Има четрдесет година како смо пријатељи; не долази ли то отуда што се никада нисмо ни волели“ После свега тога, осећајући да је „брод којега бију две буре“, он се

враћа њој, уверен да му је порзд свега она „нада свим“,