Српски књижевни гласник

= rw

О Уа то РИТУ ЈУ

ЗАШТИТА МАЛОГ СЕОСКОГ ПОСЕДА. I.

Већ почетком педесетих година прошлога века почиње се говорити о тешким приликама у којима Ce налази европска пољопривреда. Двадесет година доцније, то је једно питање за које се слободно може рећи да је заинтересовало цело јавно мњење. Пољопривреда је европска нарочито била оштећена. конкуренцијом нових, свежих прекоморских земаља. Смањивање подвозних трошкова услед усавршења. саобраћајних средстава и отварања Суецког Канала, само су могли појачати ту конкуренцију. која је повлачила. собом јако падање цена пољопривредних производа, што је у исто време значило и опадање прихода чистог приноса европског пољопривредника. Када је уза

све то, седамдесетих година, наишла и новчана криза, нов-

чани терети — како Државни порези тако и приватни дуОВИ морали су пасти врло тешко земљојрадницима. Они

су стално били у немогућности да одговоре својим новчаним обвезама, и отуда њихова презадуженост, која се нарочито огледала у броју јавних продаја. Статистичким подацима може се доказати да је тај број од 1870 стално растао у Француској, Немачкој, Италији, Аустрији... Важна је та околност да су у овој кризи најпре подлегали He велики земљовласници који су иначе највише јадиковали, пего ситни сеоски сопственици. Јавне продаје од 1870 одпосе се поглавито џа ситне поседе, у вредности испод 2000 динара.

У исто време настаје и напуштање села и бежање у варош. Маса сеоских становника извлашћена из својих

имања, као и они сеоски сопственици који су се сами |ра-