Српски књижевни гласник

Богови yv MarHAHGTBY. 895

ришту пред Веендским Вратима. Две велике странке које су некада изборна места у БоеФдену, Риченкругу, и Розенмилу испуњавале мачевским звекетом својих поданика, одавна су већ, осећајући своју заједникчу ништавност, у највећој љубави пили „братиметво“, а и на писца ових листова закон времена извршио је свој моћни утицај. У мом мозгу налазе се мање веселе и враголасте боје него тада, а моје срце је отежало: где сам се некад смејао, сада плачем, и ја са тугом спаљујем иконе које сам некада обожавао.

Било је време кад сам са вером љубио руку сваком капуцинцу кога сам срео на улици. Био сах. дете, и мој отац ме је мирно пуштао. добро знајући да моје усне неће свакад остати задовољне са капуцинским месом. П заиста, кад сам одрастао, ја сам љубио лепе жене... Али оне су ме каткад погледале са тако Обледим болом, да сам се ја престравио у наручју насладе... Ту је била скрив. на једна несрећа коју нико није видео и од које су сви патили; и ја сам узео да о томе размишљам. Размишљао сам и о томе да ли оскудицу и одрицање заиста треба претпоставити свима уживањима. овога света, и да ли оне који су овде доле били задовољни са чкаљем, онде горе изобиљније их хране ананасима 7 Не, ко је јео чкаљ, био је магарац, а ко је добијао батине, задржао их је. Јадан Дорис!

Али није ми допуштено да извесним речима овде говорим о свима оним ствгрима о којима сам размишљао, а још ми је мање допуштено да саопштим резултате мога размишљања. Да ли ћу и ја морати у гроб сићи затворених усана као и многи други “7

Дато ми је можда да овде споменем само неколико баналних чињен.ца да би басне, које састављам, имале мало разборитости, или бар изгледале да је имају. Те чињенице односе се на победу Хришћанства над незнабоштвом. Ја нипошто нисам мишљења мога пријатеља Кицлера, да треба тако огорчено осуђивати иконоборство првих Хришћана; они нису могли ни смели штедети старе храмове и кипове, јер у њима је живела још она стара грчка

раскалашност, она воља за животом, коју су Хришћани