Српски књижевни гласник

ПРЕГЛЕД СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ.

Био је то моменат неоцењиве важности у књижевној историји словенских народа кад су, пре више од хиљаду година, два брата, оба у зрелим и мужанским. годинама, засели једно вече за сто у својој кући у Цариграду, и, при слабој светлости земљанога жишка у којем је уље сагоревало, написали, лабудовим или тршчаним пером, на једном пергаментном листу, прве речи словенског превода свештених књига; то је моменат кад су се словенске књижевности рађале. Био је и други моменат исте такве важности у књижевној историји југословенских народа кад су, неколико деценија доцније, ученици она два брата, распростирали и даље развијали науку и књижевност својих учитеља. тамо негде око Охрида и по јужној Маћедонији, као и на јадранском Приморју и по северној Далмацији; то је, моменат кад се југословенска књижевност рађала, заједничка књижевност Бугара, Срба и Хрвата. Био је, најпосле, и трећи моменат, важан специално по књижевну историју српскога и хрватскога народа, кад је, много доцније и у приликама сасвим друкчијим, први Србин преписивач старих свештених књига, јамачно у пеком манастиру радећи, узео при преписивању поправљати језик тих књига и уносити у њега особине свога матерњега језика; то је моменат кад се српска књижевност рађала, а с њоме и хрватска, пошто је језик њихов један исти.

Та три момента овако су текла.

У маленој кнежевипи. Моравској дошао је 846 на владу кнез Растислав. Он затражи од грчкога цара мисионаре који ће уводити народ у хришћанство и поучавати

га на његовом или сродном језику, и цар му пошље 863