Српски књижевни гласник

ПРЕГЛЕД СТАРЕ Књижевности. 8 903

___HOCTAJIĆ BJajnMKRa, разви цео свој рад, рашири словенску

службу, пренесе и допуни књижевност својих учитеља. Он умре 916. У северној Далмацији словенска служба и

~ књижевност такође се раширише, и у исто доба. Дуго је времена протекло после тога. Словенска књи-

~ жевност, писана језиком и буквицом у којима су је 'Ћи-

Грилоји Методије засновали, живела је дуго таква, и ширила 79% десно у зетско приморје, лево у Бугарску, долазила

можда до самог Цариграда. После, услед промењених при– лика у културном животу Југословена, она почиње да се

~ мења. Најпре се мења буквица, и стару и тешку глагољицу E нова и спретнија ћирилица, чије прве трагове _ налазимо у 993; то бива само у источним крајевима, не у Далмацији, где глагољица, поред свих сметња, остаје да

дуга живи, све до данас. После, мења се и сам језик,

"његова структура, Фонетика, морњФологија, лексикон, и у „дотле чистим текстовима ћирило-методијевског језика избијају, при преписима које чине Срби или Бугари, нове

(ар посебне српске или бугарске гласовне особине, нови OO- са

3 MIM, нове речи. Ствари иду споро, и тек средином (а можда

и почетком! |2 века, образује се нарочити тип српских ин |

npenaca старих књига, тако звана српска, еценсија ста% С рослововеког језика OKA реценсија је исто што и Ко је њу правио, и како. је

не зна се; први пут је јасно видимо у најстасудове DIOR EE у Мирослављеву

Кров те се мене прошло док се дошло до постања

A Cu и хрватске књижевности.

А од то доба па на даље, српско-хрватска књижев-

ЊЕ носу "се развијала током свију векова, некад јаче, некад — [а

| као и све друге књижевности, ати, што често и. некад на једном

Po IN 4 O NY И и А