Српски књижевни гласник

904 СРпски Књижевни ГлАСЛНИК.

јаног политичког живота и јаког националног кретања на балканском полуострву, разазнају се три велика књижевна периода. Први је стари период, од почетка 13 до краја |5 века, који се продужује, и ако у врло слабој радњи, и даље, преко граница Средњега. Века; опај период обухвата књижевност у ћирилици, која се развијала у источним крајевима, затим књижевност у глагољици, која се развијала у крајевима западним, и најпосле ни у једној буквици неписану, усмену, народну књижевност, која, и ако једним делом спада у новије векове, ипак води порекло од Средњега Пека, од времена старог периода. Други је средњи период, од краја [5 до пред крај |8 века; књижевност овога периода, без мало сва писана латиницом, развијала се само у западним, поглавито приморским крајевима. Трећи је нови период, од краја 18 века до данас; он обухвата књижевност ћирилицом писану, у источном делу нашег народа, и ону писану латиницом, у делу западном. Писана књижевност старога периода је на језику старословенском српске реценсије; остале књижевности су на народном језику.

С постанком велике, уједињене државе српске, која датира од краја |2 века, постаје и српска књижевност. Као уопште у Средњем Веку, и на српском земљишту манастири су били прва књижевна средишта, главна места у којима се књижевност неговала У Светој Гори, том чудном и јединственом полуострву, скоро острву, које и данас представља беспримеран анахронизам са својих осам хиљада калуђера што му сачињавају једино становништво од вајкада: у том иначе дивном, романтичном крају, У којем су по падинама једног планинског виса, посред зе- \ лених шума, маслињака и винограда, или сасвим при мору. на стени, начичкани бели, као град назидани манастири, са пуно цркава, тороња, пиргова, итд; у том идиличном крају, пуном религиозне тишине коју само звук звона прекида, створеном за размишљање и молитву, — имали су

Срби, крајем |? века, неколико својих калуђера између,