Српски књижевни гласник

e JNA ar. KS PP ШИ i де: yo 00. 0, = lav Maya ди ел ви “ ~? Hi Ку , ~?

SI ' Ра o a ; IRN

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

ШекспиР и Др. JI. Костић.

Виљем Шекспир: Хамлеш, краљевић дански. — С епглеског превео Др. Лаза Костић. | (+)

Кад се Шекспира тиче, онда су таква скраћивања и сажимања и мењања текста нарочито опасна. Она су, наравно, опасна код свих добрих песника. Свак, на примеј, лако погађа колико таквим изменама може да изгуби лепота, сјај, јачина дикције, или тачност и одређеност мисли. песника као што су Шилеј, или Бајрон, или Виктор Хиго. То исто, наравно, може да изгуби и Шекспир, који је и по сјају дикције и по дубини мисли раван првима, и виши од њих. Али код њега би се, поред сјаја и тачности дикције, изгубила и она његова раније поменута апсолутна. прикладност дикције, она његова ванредна драмска вештина да дикцију држи у савршеном складу с лицима и приликама, да њоме прикладно, верно природи, слика лица и призоре, идући до појединости, и с осећањем свих танчина људскога говора и његове употребе. Међу осталим високим особинама Шекспировим, ово је једна од најзнатнијих и највиших, једна од оних које најмање смеју пропасти у добром преводу. : Е:

Овде — треба добро разумети — није реч о оној познатој способности Шекспировој: да црта и развија карактере, да изналази типове, да овима даје значајне и прикладне радње, да измишља призоре доследно изведене, и да све толико, дотле индивидуалише док човека или при-

зор не начини вернима животу. Та његова и сувише позната

вештина овде нас се не тиче; она не може, или може врло