Српски књижевни гласник

АЛИЛУЈА. Били смо деца, а на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо с пажњом, на помолу снова,

1. | С невиним хором скривених славуја, о Тужну и мутну песму Алилуја!

4

ње Заборавили смо после прве дане ·

| Вере џ мира. Сасекли смо брзо

Ву Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз'о. EC Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја!

Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен, и кад ветар дуне њу И труло, жуто лишће закотрља,

Млаз мрачне вере у судбину суне. Данас смо мирни: прошла је олуја... Алилуја! Алилуја!