Српски књижевни гласник

940 СРпсКкИи Књижевни ГЛАСНИК.

свет“ — која се пре тога три године није могла изнети на позорницу, док се при подели улога руководило уметничким обзирима и нарочитим планом у развијању репертоара и глумачке трупе — у мају 1906 године појавила на репертоару без по муке, разуме се, у подели каква је у оном тренутку могла бити. Тако како је пре две године изишао на позорницу Паљеронов „Досадан свет“, данас излазе Шекспиров „Краљ Лир“, Софоклов „Едип“, Копеов „Намерник“, Ибзенов. „Поход на север“ или Војновићева „Дубровачка Трилогија“. Али, како је већи део репертоара данас материјално неизводљив чак ни у рђавој подели, драматург ту празнину попуњава комадима којима стигне. На тај су начин у последње време на репертоару или комади одвећ познати или без икакве вредности или у рђавим поделама — што је горе од свега.

У таквом стању не може се чудити слабом одзиву публике, и, у месецу мају када је и без тога слаба позоришна сезона, опадању прихода испод најнижих цифара које су до данас забележене у најгорим данима Народног Позоришта.

Само, овакво једно несрећно стање није довољно само констатовати: њега треба лечити. Продужавање зла какво је данас, може бити кобно и за даљи унутарњи рад у Народном Позоришту у коме се уметничко мерило у раду спушта сваког дана све ниже и ниже, и за одзив публике код које ће ослабити и ово мало интересовања за позориште. |

С каквим ли се тек перспективама мисли ући у нову позоришну сезону, с оваквим стањем у глумачкој трупи, с оваким репертоаром и у опште с овавким нивоом уметничког рада у Народном Позоришту г

„Ксенија“, опера у једном чину од Виктора Парме“ промашила је потпуно.