Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

бнциклопед!шни славанскон филологти. Изданте отдђлен1а „русскаго чзмка и словесности имп. академји наукт. Под редакцего орд. акад. И. Б. Лгича. Внп. 12. С. Петербургљ 1908. вел. 87. XIV — 132.

У априлу 1903, састао се био претходни конгрес руских филолога, који је имао да припреми материјал за опити конгрес словенских филолога, који се, како је познато, због незгодних политичких прилика у Русији није ни састао. Но поред овога решавао је претходни конгрес самостално нека питања, између којих беше најглавније: израда програма за енциклопедију словенске филологије. Како се професор В. Јагић већ од почетка деведесетих година непрестано носио мпшљу да оствари овај замашан посао, како је даље Јагић због свога великога ауторитета и необично разгранатих веза са представницима филолошке науке код свих словенских народа изгледао конгресу као најпогоднији да изведе организацију снага за овај посао, то је конгрес руских филолога поверио њему ову веома часну, али и необично тешку задаћу. В. Јагић се одмах, са њему својственом енергијом и живошћу, бацио на овај посао. Требало је пре свега на основу пројекта конгреса руских филолога утврдити дефинитиван. програм за Енциклопедију, па онда приступити најтежој задаћи: одабирању снага за поједине одељке у Енциклопедији. Јагић је при организацији рада имао свагда на уму одабрати за поједине партије најбоље специјалисте, без обзира на место и средину рада дотичнога научника, али се убрзо уверио колико је тежак и заморан посао окупити на једном послу научнике разних словенских племена. Видело се тада колико се словенски народи међусобно мало познају, колико су код појединих народа велике диференције које отежавају заједнички рад. За-