Српски књижевни гласник

БЕЗ ПОСВЕТЕ. 913

Но лице горак осмех згрчи само... Док душа њена јеца у дубини, Управља она влажни поглед тамо Мистичној, хладној, етирној висини,

Где, господствена, зениту све ближе, На немом своду, јасном и прозирном, Гредећи путем небесним се диже Касиопеја у блистању мирном.

ДАНИЦА МАРКОВИЋ.