Српски књижевни гласник

Народно ПОЗОРИШТЕ. 5, права заслужена награда ни права помоћ у стању у коме су они данас.

Према томе сва велика субвенција од 100.000 динара није ни трајно ни привремено задовољила ни најнеодложније потребе позорнице, ни најоправданије захтеве глумаца.

На шта је она онда отишла 2

1) Пре свега на одвећ велики платни списак (од 14.000 из године 1905 данас се он попео на 19.000 динара месечно), у коме добра трећина имена није ни за што, а од којих би се Народно Позориште могло ослободити само новим законом и коренитим реформама;

2) На онај задушно-демагошко-бирократски систем повишица, које су дељене од реда или управо без реда;

3) На мало алватније финансирање у опште, у коме су се многе споредније буџетске позиције попеле без великих разлога (канцелариски трошкови, хонорари, техничко особље ванредни издаци итд.

4) Најзад, на најгрешнију слабост оба режима за последње две године, на распикућно неговање оперете, чак и после осведоченог искуства да она — поред тога што расипа ·.снагу и пажњу, што скреће у страну цео рад, што деморализује укус, што срамоти национално позориште — једе и оно мало с муком стечене и испрошене помоћи српској позоришној уметности.: За расипање на овој страни не може бити никаквих оправдања, и ми се никад нећемо устручавати да подвучемо сав грех за овај морални и материјални злочин. Остављајући рачун

1 Буџет на оркестар повећан у години 1907, на пример, са 12.500 динара годишње, буџет на ванредне хонораре певачима и свирачима са више од две хиљаде. (У 1905 био је 476 динара, у 1906 — 497 динара, у 1907 — 2.659 динара!) Издаци на оркестар, капелника, певаче, повећани женски хор (стављамо у рачун само 3 хорискиње), тенориста Оржелског и сопранискињу Мајетинску, само у једном месецу, јануару 1907, премашили су за читаве две тиљаде динара месечно редовне издатке на ту позицију! (У јануару 1905 ти су издаци 2014, у јануару 1907 износе 4830).