Српски књижевни гласник

ба Политички ПРЕГЛЕД. 953 то даде, створиће сигурно један рђав пример за остале народности са сепаратистичким тежњама. У Смирни се реакционарно кретање само силом уздржава. У Албанији није боље. Арбанаси, којима се увек повлађивало под старим режимом, устају с оружјем у руци да бране своје, како они зову, слободе и повластице: неплаћање порезе, ношење оружја, подизање кула, необавезна служба у војсци, и томе слично. Поред врло преких мера које се противу њих предузимају, тешко ће се са њима изићи на крај.

Сем ових унутрашњих тешкоћа биће и спољних. Једна је она коју стварају опет Младотурци. Они су до сада на више начина показали своје симпатије за Немачку. Присуство Ферид-паше и Хилми-паше у данашњем кабинету, као и поновно ступање Фон дер Голц-паше у турску војску, манифестације су тога. Друго је питање о Криту. Године 1906 донесена је одлука да се са Крита повуку међународне трупе, чим грчки официри изврше организацију народне гарде и жандармије. Прошле године су силе заштитнице изјавиле да ће се месеца јула 1908, трупе руске, талијанске, француске и енглеске, коначно повући с острва. Ова је изјава учињена 1908 године у априлу; а од тада су се догађаји изменили и у Турској и на Криту. Критска Скупштина је прогласила анексију Крита Грчкој, а критска влада, и ако привремена, радила је као потпуно независна и показала одлучност да иде до краја. Турци су исто тако одлучни да, и после повлачења међународних трупа са острва, задрже своја суверена права над Критом, па макар због тога дошли у поновни сукоб са грчком краљевином. Они пристају још да Крит остане аутономан, да се на њему заведе слична управа као и у Ливану, али никако да се у критске послове меша грчка краљевина. Критско питање јесте једна велика тешкоћа за данашњу турску владу.

ИНОСТРАНИ.