Српски књижевни гласник

,

ОЦЕНЕ и Прикази ; 957

људи да плате, и ако му заиштете он оклева; а неће народ ни да чита велике књиге. Народ тражи мале књиге. Што мања књига лакше је запамти, лакше је прочита, и то му остане у глави,“

Пре седам година година „Српски Књижевни Гла"сник“ је забежио на овом истом месту анкету Матице Српске о књигама за народ и рад конференције која се поводом тога састала у Новоме Саду. И овога пута он се са пажњом и са симпатијама зауставља на новом, далеко позитивнијем и рационалнијем покушају у Србији. Питање народног просвећивања, оснивање народних читаоница и књижевности, није само питање једнога сталежа у земљи, није само помоћно средство за пољопревредно васпитање сељачкога сталежа. То је у исти мах и питање целе националне књижевности, којој је потребан широк и солидан темељ у народној маси, и која се може развијати само повећавањем броја оних код којих се духовни живот пробудио и који воле и хоће књигу. Нарочито, то је питање културе целе наше нације, којој је просвета данас исто тако потребна као и пре сто и двадесет го: дина, када је Доситеј Обрадовић тврдио да је човеку и народу духовна храна потребнија од телесне.

Књиге као што су две брошире Г. Дачића, дискусија која је на конгресу земљорадничких задруга поводом тога вођена, већ започето стварање тих сеоских читаоница и књижница, велики успех „Народних Новина“, — све то показује да се у Србији врло добро схватио значај питања народне просвете и да се у том правцу озбиљно и успешно стало радити. То је делимичан појав несумњивог општега културнога напретка нашега, то је доказ нашим сународницима ван Србије да у нашој земљи, коју непријатељи не престају представљати као врзино коло скандала на престолу и дивље страначке борбе у народу, има позитивног, озбиљног и плодног рада.

Ј. С;