Српски књижевни гласник
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
РРИТО И ЛКА.
Као љубичица украј пољског жбуња,
Све док дневна светлост тихо не малакше, У мени полет, цела снага куња
И срце бије све лакше и лакше.
Али када душу моју ноћ обасја Дубоким утиском својих тамних веђа, Кад умукну даљна завијања пасја
И жагор, мисао за мишљу се ређа,
И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних мами, И буди младост, успомене њене,
И шарену игру утисака да ми.
На калдрми мога рођенога града Колико сам чудних доживео ноћи, У друштву фантома радости и јада, Све у чудној вреви и опет самоћи.
Ја и моје срце присутни смо тада
Младости наше плачној мелодрами Комедији тежња што се боре сада, И жалосној игри старости у тами.
Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири.