Српски књижевни гласник

До У" ." | .

Политички ПРЕГЛЕД. 947

вању. С овим главним задатком ова партија не заборавља Бугаре изван Турске са којима отомански Бугари одржавају само књижевне и културне свезе, и свом силом је противу страначких политичких утицаја; шта више хоће и да се бори противу сваке јединистичке, сепаратистичке и автономне тежње и нелегалних представника. Прихвата у начелу програм младотурскога Коми. тета „Уједињење и Напредак“ и солидарише се с њим у свима питањима спољне и унутрашње политике од пресуднога значаја за царевину. Ту је слободно изборно право за све Отомане који напуне 20 гсдина; ту је право мањине; слобода збора, договора, удруживања; сеоска полиција; општински прирези које ће општина сама купити и сама трошити за месне потребе а под контролом државном коју би представљали сеоски инспектори; упрошћена администрација; вилајетски одбори; установа казалијских учитеља и амбулантних лечника; за сваку општину један део випајетског буџета за просвећивање народа а под државним надзорништвом; у општинским средњим школама основно изучавање турскога језика и предавања из географије и историје турске на турскоме језику; признавање неоспорнога права народа на школе и црквеи олакшавање процедуре за подизање цркава и школа; деоба земаља сеоскоме становништву и што скорије ре-: гулисање односа између земљоделаца и чифлик сајибија путем закона; спречавање муслиманске емиграције а и стално насељавање мухаџира. — И поред све вештине да се унесе у овакав један програм све оно што данас треба Бугарима у Турској, ипак се у њега није могло унети оно што је важно: живот. Сва настојавања да се прихвати овај програм нису успела. Ни Бугари ни Турци у Отоманској Империји нису веровали Панчу Дореву. И једни и други виде да сео некоме бугарско-турскоме јединству, отоманству, може разговарати из рачуна, али да се између Турчина и Хришћанина јединство не ствара, и да се никада створити не може. Сад се покушавају друге ствари у истоме циљу — на основи која најмање 60»