Српски књижевни гласник

46 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„Али, додаде још једном, ваша би влада могла много допринети да се мир одржи. Ви истина не можете устати против Русије, али можете да Русији дате на знање шта ћете чинити“.

Париз, 23 јануара 1877.

. Уосталом, Тјер држи да је мир осигуран. Турци, који су до сада показали толико окретности, биће толико паметни, да сами од себе понуде концесије и Србима, Црногорцима и другима пруже повољне погодбе о миру.

Париз, 8 марта 1877.

Цео свет се занима Игњатијевом. Сваки начуљио уши. Вимпфен дознао, да Игњатијев долази са нацртом протокола, који треба све Силе да потпишу и то би тек омогућило да Русија престане са ратовањем.

Данас дошла кнегиња Грусов и предложила ми да јој дођем око 5, да се нађем тамо са њеним рођаком Игњатијевом. У означено време отишао сам. Игњатијев је већ био ту. Његова спољашност фрапантна. Широко лице, снажна брада, увек осмејак на уснама. Провео се говор о Берлину и Бизмарку. Са неким извесним самозадовољством истакао сличност у карактеру и навикама са Бизмарком, рече да је „зоп ејеуе“, у скромности. А скроман баш није, већ прави ђида, те и нема потребе да буде скроман. Из такових се тешу канцелари. Безобзиран у исказивању својих мисли, и при свем том мудар и лажљив. Поче о Шодордију. Рече да га бранио пред Бизмарком. „С'ез! цп ћопте зиретћсје! та атизап!е....

О Источном Питању говорио је безобзирно. Турска ће се срушити при првом току. То ће изазвати праву забуну. „Кад бисмо нешто могли да Турску положимо у памук и сирће, да је конзервирамо, учинили бисмо“. Али се овако више не може. Енглеска сувише узима на се одговорности, ако не пристане на тако невин руски предлог. У Паризу је то рекао и леди Сализберн, и Уумолио је да то каже свом мужу кад се врати дома.