Српски књижевни гласник

РАИ ле

МИ ено

Одломци. 47

Бловиц, кога сам вечерас вијео код Деказа, рече, да енглеска влада неће пристати на протокол. Чланак, који је послао у корист протокола, није штампан. Држи, да ће се Енглези размислити, да ли да се конференција и даље настави док је Русија под оружјем. На моју примедбу да Русија предлаже протокол, да би се могла разоружати, додаде, нека Русија изјави да хоће да се разоружа. То би повољније утицало на јавно мнење. Ја ово рекох Игњатијеву, и он се замислио због тога. Деказ се

_још нада да ће Енглеска пристати.

Односно самог протокола, упитах Деказа, да ли има што да прочита на њему, што он одби. Једино је и сувише дугачак, могао би се скратити а да не нашкоди намени.

Већина политичара, с којима говорио, сумњају у при«танак Енглеза.

ПАРИЗ, 3 априла 1877. „Односно Источног Питања Тјер је био мирнији но иначе! Мисли, да ће се доћи до мира. Бап, власник „Јоштпа! дез Пеђа“ не мисли тако. Он мисли, Руси чекају само на лепо време па да ударе.

Париз, 11 априла 1877.

· Кнез Орлов био је врло депримиран и рече, да не види другог излаза за Русију до рат. Деказ је био истог мишљења. Не види за Русију никаке користи од рата. Ру«сијин је интерес у том, да излаз из Црног Мора у Сре“ доземно буде увек отворен. Рат би натерао Енглезе да поседну Дарданеле. Ово је гледиште и сам Тјер опет поновио. Најзад, рече Деказ, ако одиста рат плане, задатак је Немачке и Француске да заједничким радом и удуженом снагом свог утицаја одрже мир у Европи и да локалишу рат. „Топ5 1е5 сопзе 5 аиџе уош5 те ФЧоппегег2 а се зијећ, је 1е5 ассерфега! ауес Ја рји5 стапде сопПапсе

~

еј је тетргеззета а ту сопогтет“.

- Деказ ми још рече, Алфонз Ротшилд, који тек што се вратио из Беча, преговарао је са Андрашијем о зајму,