Српски књижевни гласник

Одломци. 49 случају он као министар једне неутралне државе не може дати О том нити свој суд нити савет.

Париз, 16 јула 1877. Тјер замишљен због Источног Питања. Тврди, Руси наступају са таком е!оџгдепе, да ће најзад приморати Аустрију и Енглеску да се и оне умешају. А то би створило само веће заплете. „ЕФ дапез-се дие уош5 [еге2 а10715%“ Ја не рекох ништа.

Глстајн, 5 септембра 1871.

„Бизмарк жали смрт старог Тјера, и мисли да је она велики губитак за Француску, и додаје да је Тјер био једини човек у Француској који је могао да ради са успехом на алијанцији западних Сила са Аустријом. Сад пак Француска ће бити још мање вешта но до сада. Што се тиче алијанције, Бизмарк је се не боји док је ту Андраши. Али ни непријатељске Аустрије у тој алијанцији не морамо се бојатл док је Русије уз нас. Прошлог лета Горчаков је радио на томе да нас са Аустријом брујира и да Немачкој зада ма и дипломатски есћес. Али му није пошло за руком.

Мисли, да Русија не може закључити мир, пре него што би повратила свој војнички престиж. Буде ли приморана да закључи мир и после другог несрећног рата, могу планути немири у земљи и Русија ће морати онда опет после неколико година ратовати, можда са Аустри: јом. Држи да је могућно, да Русија може на крају и победити, буде ли само умешнија. Садашњу пропаст има да припише рђавом вођењу.

„Бизмарку је стало до добрих односа са Аустријом. Сумња да ће се уплести у рат Аустрија и Енглеска. У осталом, вели, Аустрија је била готова да упадне у Босну,

да су Руси победили. Бизмарков је сад план, да измири Русију и Енглеску и да ради на томе да се на Истоку

____ споразумеју на рачун Турске. Француску хоће да сасвим

— _ изолује из круга велике политике и да избегне свако ___зближење.

+