Српски књижевни гласник

ћу

50 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

24 октобра. Блајхредер верује, да Руси нису финансиски у стању да рат продуже и после Божића. Већ досад издали 500 милиона рубаља и треба још 500 да издаду, ако хоће да ратују и на пролеће. Бизмарк неће да чује ништа о посредништву за мир, јер, с правом вели, Руси ће нас корети због трулог мира.

ПдрРиз, 27 октобра 1877.

Нубар-паша причао ми о свом састанку са Мидхатпашом, кога криви што се није, и ако истина није гурао у рат, ипак латио средстава, да га осујети. Тврди, Мидхат-паша сматрао рат средством да Султана придобије сасвим за се. Са уставом и једном побуном надао се, да постане сасвим господар ситуације. Његов пад био дело Младотурака. Они нису ни најмање пријатељи европске цивилизације, како се погрешно узима, већ теже томе да Турску поврате на висину на којој је била под Сулејманом Великим, то јест да је реконструишу на основи мухамеданског фанатизма и са материјалним средствима цивилизације, али у духу старих времена. Модерна уставност не годи њихним плановима.

Пдриз, 7 фебруара 1878. Данас био Калимака код мене и причао, да су Румуни врло утучени и да с пуно бриге погледају у будућност. Русија тражи да јој се уступи Бесарабија до дунавског рукава Килире. Кнез одбио трампу, јер До: бруџа не вреди и јер је Париским Миром та тековина обећана Румунији, те због тога о том могу да реше само Силе потписнице. Даље Румуне брине то што Руси увећавају све више своје трупе у земљи. Најзад помињу, под дискрецијом, и пројект, који му је саопштен, по ком

се Русија носи мишњу да купи румунске железнице.

28 фебругра. Страхује се да не дође до рата између Енглеске, Ау. стрије и Русије. Руски безобразлук изазива опште-негодо·