Српски књижевни гласник

Одломци. 51

вање и жељу да ми нешто предузмемо да бисмо натерали Русе на мир. Бизмарк с правом одбио то. Учинимо ли то и држимо ли у шкрипцу Русију помоћу Енглеске и Аустрије, Русија нам неће бити нимало захвална. Дође ли до рата и победи ли Енглеска и Аустрија, ни од њих се не можемо надати некој захвалности, а Русија ће нас омразити за навек, те ћемо бити усамљени у Европи.

Берлин, 12 јуна 1878.

„Између Русије и Енглеске постигнут је споразум и ако не потпун. Али се надају да ће се све рашчистити. Биконсфилд се показује умерен. Бизмарк жели да се одмах сутра говори о бугарском питању. Аустрија напротив нимало није задовољна. Андраши, лавирајући измеђ дворских тенденција и војничке партије, мађарских симпатија и жеља, пропустио је прилику да учини одлучан корак у Источном Питању, а сад ради на том, да

-та као Конгрес примора да у Босну уђе. Али и поред

најбоље воље и свих добрих жеља према Аустрији ипак не мили нам се, нити нам се хоће, да покарабасимо са Енглеском и Русијом, да бисмо извукли из незгоде Андра“ шија. Андраши, кога сам срео код Биконсфилда, трчи по вароши и преклиње чланове Конгреса да му оставе још мало времена и да не почну одмах 1 тед!а гез. Иначе се могу изродити ситуације без конца и краја. Одох Руси, ког сам потом видео, мисли Бизмарк се сложио с тим, да се сутра отпочне само са формалностима. О том не знам ништа. Исто тако ни Кароли није знао ништа, ма да би желео.

Код лорда Биконсфилда био сам само тренут ока. Прво уђе Андраши, који је био врло узбуђен и намћораст, што разумем....

Сутра у 2 часа прва седница, и то у униформи по жељи лорда Биконсфилда.

3 јула.

Пре подне посете. Око 7, 2 одвезох се Бизмарковој,

_ раније Радцивиловој, палати. У великој сали био је само