Српски књижевни гласник

и

Научни ПРЕГЛЕД. 953

„таквих каталога има око 50: Г. Станојевић очевидно не зна како стојимо с рукописима и не види ни мало систем моје књиге,

9. Како неинтелигентно говори Г. Станојевић о овим финим питањима општих појмова, и како неваспитано напада моје поступке при томе, може се видети по овој замерци његовој.

Прозу старе књижевности ја сам, према њеним врстама, изложио у четири главе. У првој сам изложио романе и приповетке, у другој апокрифе и хагиографију, у трећој биографије и похвале, у четвртој историју. На ову класификацију у целини Г. Станојевић не приговара ништа. Али на оно што сам хагиографију и биографије ставио у две различите главе, а, међутим, рекао да су „те биографије у главном само део хагиографске књижевности“ (стр. 39), — Г. Станојевић приговара много. Он је ту управо просуо на мене најљуће речи. „Ту каже он — нема ни системе, ни логике, ни смисла“; то је „велика збрка и пометња“ и „коју је врло тешко расплести“; то све долази отуда „што (Г. Поповић) не по. знаје добро стару нашу књижевност“ и „што њему самом није много штошта било јасно“ (стр. 58-59).

Ја остављам на страну крупне речи које овде имају мање смисла но иначе, али зашто Г. Станојевић то кажег Шта је то што му се у мом поступку не допада" Је ли то што сам рекао да биографије у главном спадају у хагиографију 2 Или то што сам, кад је то већ речено, издвојио њих у главу засебну од хагиографије7 И једно и друго. Ово друго му је „збрка и пометња“, оно прво сматра још као „много већу погрешку“.

Страшно је, међутим, тако говорити. Да наше би.

ографије — тј. животи наших старих владалаца и ар. хиепископа, који су скоро сви свеци, — спадају у главном у хагиографију, — тј. у такозвана житија светаца

— то је тако природна и тачна мисао да је нико не може порицати. Да наше биографије спадају у главном

_у хагиографију, то не кажем само ја, него су рекли и