Српски књижевни гласник

СРАСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУМГ, БРОЈ 1. — 1 ЈАНУАР, 1911.

СА ДРЕЦОМ;

Негдје испред подне, око ручаних доба, сва комшијска дјеца, и крупна и ситнија, са чудном, заглушујућом дреком и галамом, у мањим или већим „рупама, нагрнула би у Ахметагину авлију и загосподарила у њој, освојила је. Јашући на дугачким, брижљиво оседланим и заузданим штаповима, са барјацима на танким, прстенастим трскама, лупајући у празне канте мјесто добоша, и трубећи кроз полустиснуте шаке мјесто труба, улете, протрче кроз читаву авлију, заржу мало, разбацакају се ногама, и, на пошљетку, зауставе се, застану пред агином лонџом.

— Устани, ага!.. Устани! — повичу из маса, опко: љавајући лонџу са свих страна и немилосно, дрско јури: шајући на њу. — Хајд' с нама, ага!,. Хајде!.

— Нека, нека, — смјешка се стара Ахметага, за: довољно гладећи браду и мирно отпуштајући димове кроз подстрижене бркове. — Играјте сад сами!.. Ето вам авлије, па играјте!.

___- Нећемо без тебе!.. Нећемо'!.. загаламе дјеца веселије. — Нећемооо!