Српски књижевни гласник

РНК МАН сео

ХОСЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА. 28

флоре, на једној плантажи каве. Водио је своје порекло од оних шпанских освајача, „конквистадора“, који су у шеснаестом веку ишли преко мора да освајају земље и градове. С материне стране водио је порекло из Нор. мандије, која му је, можемо претпоставити, дала фран: цуско осећање мере, као што му је његов јужни завичај дао дар сјајне и живописне маште.

У Француску је дошао врло млад, и учио је класичну гимназију код Језуита. Кад му је било шеснаест година, вратио се у своју родну земљу, и ту је, у Хавани, учио Университет. Дошавши после кратког времена поново у Француску, он је био ђак тако зване Есоје дег Спатех, врло учене школе, у којој се изучава историја средњега века и палеографија. Све ове чињенице оставиле су трага у његовим песмама: и тропско поднебље са својим блеском и шаренилом, и његово шпанско и нормандско порекло, ни учење у класичној гимназији, и проучавање старих натписа, рукописа и средњевековних хроника у Палеографској школи. — 1893 објавио је „Трофеје“, своје најбоље дело. — 1895 постао је чланом Француске Академије. — Умро је, као што сам рекао, пре две три недеље, напунивши шездесет и три године.

Још треба знати да је време у којем се Хередија развио, и у којем је почео писати (од 1862), било овакво:

У то је доба сентиментално и сувише лично и узбуђено романтично песништво Ламартина и Мисеа било досадило новом нараштају. Песници су онда, као што обично бива при таквим променама у историји књижевности, ударили прошивним правцем, и почели су неговати песништво безлично и неузбуђено, коме је циљ што више да слика оно што песниково око види, а што мање да казује оно што његово срце осећа. Није се тражило осећање, но, као што психолози кажу, осећај, сенсација; утисак вида, -— доцније и слуха, мириса, и такнућа! Како је око далеко најважније чуло (не само у уметности), то је, разуме се, спољашња, видљива природа давала највише грађе песништву. Све што годи очима, све што их