Српски књижевни гласник

Књижевни ПРЕГЛЕД. 949 месеца, ради практичног циља: задобијања докторске титуле. Г. Јовановић је, по ретком изузетку, посао схватио врло озбиљно, радио је неколико година, са књижевиим искуством и очевидном способношћу за научна и књи: жевна истраживања, и отуда његова теза није обична, брза и површна ђачка импровизација која се данас јави да сутра нестане, но темељан, озбиљан научни рад који ће остати.

Могло би се чак рећи да је Г. Јовановић одвећ озбиљно узео своју тему, и утрошио на њу и више времена и дао јој веће размере но што то она по својој важности заслужује. Поред све своје занимљивости, и специјалног интереса за нас Србе и Хрвате, Гусле су на крају крајева једна мала епизода у историји францускога романтизма, и један књижеван производ од сасвим спо· реднога значаја у сјајној књижевној кариери Проспера Меримеа. Историја Гусала могла би се изнети у једној овећој студији, али је одвећ много посветити јој близу

600 страна! Рад је импозантан, али у исти мах значи и

расипање снаге.

До душе, Г. Јовановић има извињење за ту несразмерну опширност. Пре свега, он, како вели у предговору, претпоставља „излишно недовољном“. Затим, опширност његове књиге није вербалне природе, не састоји се у речима и фразама, но у обиљу чињеница, и књига је велика не зато што се у њој на дугачко причало но зато што се унело много разних ствари. Најзад, Г. Јова. новић има право да у своју одбрану каже да је у књигу унео извесне познатије и општије ствари, које су од спореднога значаја по предмет, стога што се обраћао једној публици која је готово сасвим непосвећена у словенске књижевности у опште, нарочито у историју српске народне поезије. Пуно ствари, читаве главе, које је унео у своју књигу, Г. Јовановић не би писао да се обраћао српској публици, или чак немачком научном свету, где се о нашим стварима прилично писало; он је изишао пред Французе, чије незнање страних књижевности прешло