Српски књижевни гласник

ЛЕГЕНДА О ПЛАВОЈ ДЈЕВИЦИ.

„И стајала је плава дјевица на угасу дана сама, у очи мркле ноћи пред двораном пред сјајном

И мркла ноћ је падала, а дјевицу је сто гласова звало у дворану свјетлу пуну мириса и цвијећа.

И пошла је дјевица за замамним гласом, и за лицем анђеоским пошла је дјевица плава. Похрлило је срце чисто за срцем змијским..

И стајала је дјевица плава на укопу ноћи са заломљеним цвијетом у рукама, а сунце је падало са тмурнога истока кб руковјет златних суза на цвијет и плаву дјевицу

„На угасу дана тужна дјевица плава у очи мркле ноћи тражила је узалуд двораном сјајном анђеоске очи и замамни глас... Змијско срце убало је срце и пошло у потрагу плавих дјевица самих у пратњи сводиља ноћи...

На укопу мрака у грануће сунца пловио је мртвим морем саломљени цвијет под небом, гдје су се од туге гасиле звијезде...

РикаРД КАТАЛИНИЋ ЈЕРЕТОВ.