Српски књижевни гласник

906 Српски Књижевни Гласник.

на вале њега лажним привиђењем привлачи сфинга: он јој се предаје, и романцера растворену књигу за собом пушта.

Ох, неће њега дочекати пјесма љубави нити витештва, ни звуци гитаре тамо у Шпанији новој! Каква по зраку.

допире дуга од кобног Салвора тугаљка мукли кроза плач валовар Поје л то мртви млетачки ил' старе истарске вилер |

„Зло запловио ти на нашем мору, хабзбуршки сине, удесном Новаром. Уз тебе мрачна плови Ерина и вјетру распиње једро.

„Погледај сфингу како мјења облик пред тобом подло узмичући. То је Ђоване луде лице што се диже на твоју љубу.

„На тебе то се посјечена кези Антоанете глава. Монтезуме лице је жуто оно што те трулим очима гледа.

„Међ исполинским шумама агава што благи никад не помиче вјетар, у својој стоји пирамиди, модар сипљући пламен.

„кроз тропску таму, бог Хуитзилопотли, на ноздре мирис твоје крви срче, погледом морску прониче пучину и риче: -— ходи.

„Од кад те чекам! Свирепост ми бјела обори царство и поруши храме: предака жртво, праунуче, ходи, Петога Карла. : 58

= :

–— = — — — –——– — ~. — –— —

„и силној души Гуатимозима, што држи царство под чадором сунца, на жртву чиста, млада и лијепа прино. ___

сим тебе“, К“ ЂОЗУЕ КАРДУЧИ, :

2 [|

о

(С талијанског превео Бошко Десница).