Српски књижевни гласник

32 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Нећу говорити ; нећу мислити ништа. Али бескрајна љубав испуниће ми душу; и ја ћу ићи далеко, далеко, као скитач, кроз Природу, — срећан као са женом.

СПАВАЧ У ДОЛИНИ.

Кут зеленила, где певуши поток вешајући несташно о биљке сребрне дроњке, где блиста сунце са горде планине. Мала долина преплављена зрацима.

Млад војник један, отворених уста, гологлав, и с потиљком у свежем плавом лишћу, спава; испружен је по трави, под облаком, блед на својој зеленој постељи где се лије светлост.

С ногама у перуници, он спава. Смешећи се као боле сно дете, нешто сања. Природо, згреј га добро: њему је зима.

Он не осећа мирисе око себе; спава на сунцу, с руком на мирним прсима. Има две румене рупе с десне стране.

ОРМАН.

Широк, извајан орман: растовина црна, врло стара, има онај доброћудни изглед старих људи. Орман је отворен, и шири у сенци око себе опојне мирисе, као од старог вина.

Препун је; читава збрка старудија: мирисавог и пожутелог рубља, женских и дечјих хаљина, избледелих чипака, старамајчиних марама са сликом змајева

Ту ћете наћи медаљоне, прамење косе, плаве или седе, слике, увело цвеће чији се мирис меша са мирисима воћа.

— О скрињо старинска, ти си доживела многе догађаје, и желела би да причаш своје успомене; зато шкрипиш кад се лагано отварају твоја велика црна крила!

АрРтТУР_РЕМБО. (Превео с француског М.И.)

МОЈ ПРВИ ДОЛАЗАК У РУСИЈУ ГОДИНЕ 1872.

То је било зими (крајем јануара) године 1872, кад сам се опростио с Берлином те кренуо даље на сјевероисток пут Русије. Зашто сам неколико мјесеци проживио у Берлину, о