Српски књижевни гласник

МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. 43 смо и ми за нешто потребни. А још је најбоље, ако и од свог посла можеш откинути времена за човека, за ћеретање са њим. Крајности се увек додирују: ћеретање је — и најништавнија и највећа ствар“.

Толстој је увек у том смислу говорио о посетиоцима. Он је у том погледу ишао тако далеко, да је примао чак и људе, који одричу његово учење и који долазе да њега лично осуђују... Он их је примао, мирно је слушао њихову често грубу и пакосну осуду и покушавао је да их боље обавести о свом учењу и о себи.

Ја бих дакле без сумње добио писмен пристанак, да свратим у јаснопољански дом, али ја за све време свог двонедељног бављења у Москви нисам одређено знао, да ли ћу моћи свраћати у Јасну или не — те тако се и не обратих Д-ру Маковицком са молбом за дозволу.

Но већ у очи дана поласка кући, ја се састадох са својим познаником, Иваном Горбуновим, старешином познате издавачке књижаре „Посредник“, Толстојевим блиским пријатељем и следбеником, који ми искрено посаветова да неизоставно свратим у Јасну Пољану. Рече ми, да ћу тамо бити радо примљен и да предходно јављање није неопходно потребно. Кад га ја запитах, би ли добро било да ми он да какво писмо за Толстоја, он ми рече да је то непотребно, да ће Толстој после треће речи са мном познати да има пред собом једномишљеника. -— „Рибар рибара одмах познаје“ додаде Горбунов, добродушно се смешећи.

Разговор са Горбуновим учини крај моме колебању. Ја се одлучих да свакојако свратим у Толстојев завичај, а како се нисам предходно јавио и добио пристанак, те нисам могао као поуздано рачунати да изиђем пред самог Толстоја (он је некако непосредно пред тим опет озбиљно боловао), ја се одлучих, да се задовољим макар само тиме, да видим саму Јасну Пољану; да нађем у селу старце сељаке, који су некад били његови ђаци, да их питам о Толстојевој јаснопољанској

· школи, која и мени као учитељу служи као образац; да видим

сву околину и прилике, у којима живи велики светски мудрац; а можда ће ми се, мислио сам, дати прилика, да га макар из далека видим, или да га, кад изађе у шетњу, ословим и проговорим коју реч са њим. На пољу, изван куће то се може остварити и без предходног писменог јављања. Не ретко до-