Српски књижевни гласник

44 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

лазе у Јасну Пољану људи из далека света, Енглези, Чеси, Јапанци и други, који се настане код сељака у селу; ако је лето, разапну негде близу Толстојева дома шатор, и ту проведу колико им је потребно, да би видели великог чозека и дознали о њему што их интересује...

Ја сад нећу морити читаоце споредностима, нећу потрошити ни једну реч на моје путовање од Москве до Јасне Пољане, тим пре што ја немам ни око за такве ствари, и казаћу кратко — ја сам у Јасној Пољани.

Четири, пет сати јужно од Москве, на московско-курској жељезничкој прузи, налази се мала станица Шчекино (Цекино), где се жељезнички воз задржава свега један минут, тако, да кондуктер нарочито жури путника, да што брже износи или уноси свој пртљаг, да не би закаснио. Одатле се, за један сат вожње на сеоском извошчику, стиже се до Јасне Пољане.

Са мном је путовао и мој дванаестогодишњи син Радивој.

Био је 4 мај 1909 године, 5 сати после подне. У Толстојевом завичају је у то доба године вегетација, као код нас почетком или средом априла. Овде, онде, у думачама и рупама, склоњенима од сунца, виђао се заостао неотопљен снег.

Кад минусмо сеоце Јасну Пољану и уђосмо у велики парк, који се на све стране шири око Толстојева дома, ја и Радивој угледасмо с кола силно исцветано цвеће, које се, месец дана раније, виђа и по српским шумама. На првом кораку у башту, ја уочих љубичицу, љутић, „од два брата крв“... Мој Радивој не издржа, скочи с кола и поче брати јаснопо: љанско цвеће. Обузет неким пријатним узбуђењем, сиђох и ја с кола и са задовољством посматрах сочно, рано-пролетње зеленило, које се раскошно шираше испод столетних борова, гранатих храстова и липа. Са колског пута пређох на пешачки пут, на један од пространих, високих и дугих дрвореда ја: снопољанског парка. Тим стазама, над којима шуморе стародревни дивовски борови и стасите липе, шетао се Толстој у часовима одмора; ту је он смишљао своје велике мисли, којима је расветљавао и расветлио сумрак нашег доба.

После три, четири минута хода кроз парк стигосмо до самог дома. На прозору на првом спрату пуна плава млала дама у златним наочарима весело гледа у цветњак пред кућом,