Српски књижевни гласник

Е . 6 +

ВАМПИРИЗАМ У РОМАНТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 49

ном извору, дају информација о вампиризму, — што је било довољно да отвори кредит једној специалној књизи о том питању: Расправама о вамприма дома Августина Калмеа.

Али, поред овог разлога, има и један други, важнији још. Вампиризам има једну прилично дугу историју у европској

„књижевности, те „френетички“ карактер Гусала није једна

усамљена појава. Он се даје објаснити не само неуспелим покушајем солидне документације, већ, и то у јачој мери, једном књижевном модом која је прецветавала око 1827 године кад су Гусле писане. И пре 1827, наши српски вампири занимали су западне писце, тако да је српска реч вампир већ у то доба била стекла право грађанства готово у свима европским језицима. То је био разлог што сам у својој монографији о Гуслама посветио томе питању засебан одељак из чије грађе, овом приликом, састављам стране које следују: са надом да ће ко од наших компетентних писаца дати пуну историју вампиризма у српској књижевности.

По једној популарној празноверици распростртој не само код словенских народа, како се мисли понекад, већ и код Румуна, Арнаута, данашњих Грка, Немаца, Енглеза, Ираца, вампири су мртваци који излазе ноћу из својих гробова, походе живе и сисају им крв. По традицији, вампира се не може друкчије опростити до ископавањем из гроба: срце треба пробити коцем, главу одсећи и цело тело спалити.!

Сама реч вампир, и ако му је етимологија још магловита,“ реч је српска у овом облику у коме се данас налази и у коме је прешла у друге језике, чак и у оне где је ствар постојала али где име још није било довољно утврђено. Тај мали лингвистични догађај десио се око 1730 године.

– Истина је да се и пре тога говорило, у више прилика, 0 пољским „упјорима“,3 грчким „вруколацима“,“ шлеским и чеш-

1 Аптед КеПомз, Тље Уатрте Тедепа, у листу Тће Оссшћ Бете од 1 септембра 1908, стр. 125. — Упор. Вуков Рјечник, реч „вукодлак“.

2 По свој прилици од турског убер, вештица (М Тозјећ, Ебутовоагасћевг УРбтбетђисћ дет збаллаасћеп Зртасћеп, У/леп, 1896, 5. 812).

3 Ге Метсите дабатг, мај 1693 и фебруар 1694; ци'ат у врло документованој студији |. Стефана Хока: Гје Уатрутзаде ита гћте Уетшеттд 'т дет дешћасћеп Гиетаћит, Ветт, 1900, 5. 33-84.

4 Прво у књизи енглеског дипломате и историка Пола Рајколта: Тље ртезет! Зале ој #ће бтеек ата Аттетат Сћитсћех, ђу Раш Кусаше,