Српски књижевни гласник

918 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК.

другдје дати ценсуру овај чланак, (може бити у Пешти), па га онда штампао у својим новинама.

Ресултат је тога Павловића чланка био овај:

Маџарски Консилиј 23 априла 1845, број 12.139, изда на хрватског бана Халера допис, у којем се позива на чланак Гајевих новина и тражи, да бан поведе истрагу, како је могао доћи у новине чланак, у којем се грди не само кнез Милош, већ и његова фамилија, премда се знаде, да је од највишега мјеста (аш5аипо 10с0) — како вели бан — најстроже забрањено писање против Обреновића. Уједно налаже бану у име дворске канцеларије, да се наложи ценсури, да ни у којем случају више не допусти оваквих чланака и навала на кнежеву обитељ.

На ову маџарску писану одредбу, која се чува у краљевском земаљском архиву у Загребу под бр. 161 ртаез (114 гез.), издао је бан Халер одредбу под број 162, 19 маја, налог, да ценсура позове редактора Људевита Гаја, који допушта оваким чланцима рушити част Милошеву, и тиме шири сјеме непријатељства (гетеп штисанош5 ргорасаге), па да му каже, да је овакво писање најстроже забрањено и — бановом је руком у концепту приписано — да ће изгубити право издавања новина, ако се усуди још један пут што тако учинити. Под најстрожем одговорношћу имаду и ценсори да пазе, да што овако више не дође у новине.

Гај се сигурно оправдавао, а ваљада и оправдавао, јер у једноме спису има вијести, да се на његово оправдање обазиру, али му се грозе, ако би још када дошло до тога, те би у новинама ма што изашло, одмах ће му одузети привилегију за издавање новина.

У књижевном погледу је овај сукоб исто тако занимљив како и у политичком. Не може се рећи, да су хрватски Илири били противни Вукову књижевному раду. Али на хрватској страни није тај рад налазио оне потпоре коју би имао, кад неби било оваких личних сукоба, који су извирали из поли“ тичких опрека. Млирство је у својим првим представницима имало пред очима не само идеју књижевне заједнице, већи књижевнога јединства међу Србима и Хрхатима. Из овога овога јединства се имало поћи даље. А кад је Милош тражио заштите у оних, који су хтјели да спријече развој народне идеје, онда и књижевни успјеси нису могли да затоме