Српски књижевни гласник

УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА. 921

нодавне власти. За њихово обнављање важе опште одредбе белгијскога Устава.

Кад је престо упражњен оба Домаа се“ распуштају, макар и да нису свршили уставну реформу. Бирају се нови Домови који, пошто изберу владаоца, могу приступити решавању уставног питања. Краљ има права распустити било један било оба дома изабрана за промену Устава а може их "и одложити. Смисао белгијскога Устава није у томе да предложену уставну реформу морају извршити Домови који се бирају непосредно после распуштања Домова који су решавали о потреби уставне промене. Чланом 131 Устава хтело се постићи то, да они исти Домови који су одлучили о про"мени Устава не могу извршити ту промену. Њиме се само хтело да се обезбеди мањина од већине и владе и да се народу остави на вољу да избере нове представнике за промену Устава. Хтело се да једно тело предлаже уставну промену а друго да о њој решава. То је као нека политичка подела рада, којим се избегава извесна злоупотреба власти.

Кад оба Дома дефинитивно реше о промени Устава усвојени предлог подноси се краљу на одобрење и проглашење. Затим се објављује и сматра се да ступа у живот одмах чим се објави.

Уставотворне функције Домова одмах престаје чим се предлог о промени Устава изгласа у оба Дома. Они потом постају законодавна власт и врше своје обичне послове.

Никакве измене у Уставу не могу бити учињене за време намесништва.

Устав не може бити обустављен ни у целини ни у појединостима. У Грчкој је прошле године иницијативом Народне Скупштине извршена измена извесних уставних одредаба.“ Том приликом измењен је и члан 107 који је говорио о ревизији Устава. Најважнија је измена у томе што нови Устав укида Велику Народу Скупштину као усшавошворну власш и по

1 При том избору Домови раде у заједници, а не сваки за се као при промени Устава.

2 Ова промена није извршена у духу уставних наређења.