Српски књижевни гласник

928 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

У Русији Устав не предвиђа никакав специјалан начин на који се може мењати. Једна једина одредба говори о томе да право иницијативе за промену Устава има само цар, док за друге законе то право имају и оба Дома. Никакав закон, па по томе ни Устав, не може се издати ни стати на снагу ако га нису усвојили Домови и потврдио цар.

Цар и министарски савет ни у времену кад Доњи Дом није на окупу, ма како биле важне околности и неопходне потребе, не могу изменити ни једну одредбу уставних закона као ни закона о уређењу Горњег и Доњег Дома и о изборима за њих. |

У Саксонској право иницијативе за промену и тумачење Устава имају краљ и оба дома. Измене у Уставу могу се чинити само ако се на то сагласе оба Дома. За пуноважно решавање о томе треба да у седницама оба Дома буду три четвртине од целокупног броја чланова. Предлог се усваја ако су за њ у оба Дома гласале три четвртине присутних посланика, и ако је такво гласање свршено у два редовна Народна Представништва.

Ако тумачење какве уставне одредбе наилази на тешкоће због неслагања међу владом и Домовима, онда свака страна има права да упути другој један мемоар, на који друга страна може дати свој одговор. Ако се споразум ипак не постигне, ствар се предаје на решење Великом Државном Суду чије је тумачење обавезно. Оно се доноси већином гласова, а у случају равне поделе гласова важи она одлука за коју је гласао председник.!

Намесник који врши дужност краљеву не може подносити никакве предлоге за измену Устава. Ако за време намесништва такав предлог потече од Домова, онда намесник сазива породични савет (чл. 11 устава казује његову организацију) и износи му предложену измену, и тек кад је и он усвоји она ступа на снагу.

Ни кад опште добро хитно захтева не може краљ издавати наредбе које би ма у чему мењале Устав и изборни

1 Велики Државни Суд и његове функције предвиђен је Уставом (зл. 142—151).