Српски књижевни гласник

ЗЕН ви Ћу И

956 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Глишић. (1912, 8%, ХМ, 150 страна, цена 1:20) То је апотеоза Природе и Љубави, природе која је у све ствари унела своју силу, и љубгви која чини људе и племенитим и свирепим. Глан и Едварда, главне личности дела, јесу деца те природе и те љубави. Хамсун, један од писаџа чији живот је био пун беде, и који су преживели највеће грубости сиромаштва, изазвао је својим животом интересовање у читалаца, и за свој глас великог романсјера има да захвали у првом реду том интересовању. Свакако да су ки „Глад“ и „Пан“ романи који се издвајају од безбројних романа последњих година, али њиховим похвалама има много објашњења у том биографском моменту: заволео се писац, па онда и његово дело. У сваком случају избор преводиоца је оправдан. — Друга свеска Модерне Библиотеке је позната „„Лимунација“ у селу“. (1912, 80, 206, цена 2 динара), у којој је Сремцу много више било до уске дневне политике но до праве уметности. ЕН

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — Академија Природних Наука имала је скуп 5 маја ове године: 1 Дописник Г Др Ми. лорад 3. Јовичић приказао је расправу „У прилог конституције хромних хидрата“, која ће се штампати у „Гласу“. 2, Усвојено је мишљење академика Г. Јована М. Жујовића да да се расправа Г. Владимира К. Петковића: „Голт у Србији“ штампа у „Гласу“. 3, Примљен је за „Споменик“ спис Свет. К. Матиће : „Раипа Зељћса. Со1еортега. 1 део Племе Сагађолдеа“.

Председнилишво Академије имало је скуп 23 маја ове године: 1, Одређен је дописник Г. Др Драгољуб М. Павло: вић да прегледа спис „Иван Југовић (Јован паВИк)а који је . поднет Министарству Просвете на његов стечај. 2, На молбу Матице Српске у Дубровнику, одлучено је, да се. Академија прими привремено, докле Матица не избере секретаре књижевног одељења, оцењивања радова који се подносе за Матичина издања. 3, Одређен је академик Г. Стеван Тодоровић да заступа Академију на свечаности при откривању споменика Фр. Палацком.

Академија Друштшвених Наука имала је скуп 28 маја ове године: 1, Приказане су расправе: Г. Стојана Новако-. вића: „Баштина и бољар у југословенској терминологији средњега века“, 2, Г. Јована Н. Томића: „Турски поход на Црну Гору 1756“, и Г. Др. Станоја Станојевића: „Студије из српске дипломатике Ш. Инскрипција и ТУ Салутација“. Све три расправе штампаће се у „Гласу“. ВБ

ЧИТУЉЕ.

Пенчо П. Славезков. — Далеко од завичаја, на раскошној обали Лаго ди Комо, умро је крајем прошлог месеца бугар-