Српски књижевни гласник

10

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Говорили, то се не може да схвати. Ни слутили нисте да ја слушам све то, Скривена за зидом...

БЕРГАМЕН. (За себе). у То је лудост, ето!

СилвЕТА. (Паскиноту). Ја долазим овде сваки дан, то знасте, Ради Персинеа! — Рећи да не дасте Места сумњи!

Паскино. (Иронично). Ја бих дао живот чисто СИЛВЕТА. Ипак долазимо ту у доба исто. (Бергамену).

Ха, ха! Персинеа још чујем да виче Баш на дан отмице: „што се мене тиче, Женићу се чудно, ма ко да ми спречи!“ И, видите, он је одржао речи! БЕРГАМЕН. (Мучећи се). Збиља 2... М мислите без мене је мог'о2...

СилвЕТА. Знам да сам читала о том врло много, Да љубавни снови буду стварност жива, А да пре, ил' после, пријатељство бива Међу оцевима. Омекшају они, Јер их на то какав чудан случај гони.

Паскино. Гони ихг... Па зар би ко то рећи смео!

СилвЕТА. Ми смо доказали !

БЕРГАМЕН. Кад бих рећи хтео...