Српски књижевни гласник

944 Српски Књижевни Гласник.

државице, али су се већ јављале жеље за народним једин. | ством. 3) Источна Европа, подељена између три велике апсо- -_

лутистичке царенине, Турске, Аустрије, Русије, мозаик од малих народности, којима су владали: муслимански Турци, аустријски Немци, велико-руски Руси. Неке од тих народности имале су неку врсту аутономије, остатке старе независности, као Пољаци и Литванци, Мађари, Чеси, Малоруси, Румуни у Влашкој и Молдавији, Хрвати. У најгорем положају били су Срби, Грци, Бугари, Словенци, Словаци.

У ХЛХ веку, после многих издвајања, револуција, груписања, ствари су се знатно измениле. Католичка Белгија се одвојила од протестантске Холандије; Шведска и Норвешка

су се оделиле; од Аустрије постала је Аустро-Угарска; Не-.

мачка и Италија су се ујединиле ; створиле су се краљевине; Србија, Бугарска, Грчка, Црна Гора, Румунија. На Истоку Европе — где је европска дипломатија радила све да одржи власт султана, а попреко гледала стварање и развијање малих

националних држава — код Срба, Бугара, Грка и Румуна,

дело народног ослобођења остало је непотпуно. Дело националног уједињења остварено је онде где се створила војничка држава; у Аустрији и Русији није успело; на Истоку Европе само у пола. У извесним земљама опажа се устук националне идеје: Немачка је отела дански Шлезвиг и француски Алсас-Лорен. Успех националне идеје није тако потпун као што се то обично мисли.

Национални покрет може се рећи да је заустгвљен (Се:

њобо је ово тврђење изрекао пре Балканског Рата 1912). Владе Е

су, усавршеним оружјем, организованијом полицијом, усавршенијим средствима саобраћаја, стеченим искуством, постале моћније, и данас националне, политичке и социјалне револуције нису тако лако могуће, као што су, на пример, биле око 1848. Зато данас готбво, нико и не помишља на националне револуције, но легалним средствима, општим правом гласа, парламентарном борбом, тежи се националним аутономијама. И национални покрет у почетку ХХ века узима аутономистички карактер.

Земље у којима има тих аутономистичких покрета могу.

се поделити у четири групе. 1) Народности у Русији, којима је цар суверен, али које су сачувале своју особеност. Тако Гољаци, којих има и под

АЕ