Српски књижевни гласник

мо #>

“= у"

Ми Ја »

ЕТ

Аба Р »

РО" у

-

у“. 2: мој = У“ ЧИКА, » а гР и» ; “У

ЈЕ А -ЉУ му

уз М

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Г ЛАСНИК. |

где су у два угла стојале наслоњаче од зелена броката са с ловима и огредалом млетачке резотине, а у трећем углу и дуг концертни клавир на стакленом постољу. Био је о рен и на пулту му је расклопљена лежала једна Рахмани сонатина. Катица расејано прелете прстима по диркам мати је обви око струка и посади крај себе на шезлонг, 3 з0 вавши под свој струк једно зелено јастуче, постављено | личја плавим атласом. мзј Ф Б ~ У

Катици је лупало срце, као да се бојала материне р-

Катица се прво замисли, па озбиљно одговори — Не, мама, Никога ја не волим. А „мали композу Ах ! то је био литераран сан. Каботенство. Исти да с

–

Ја слутим.., 53

— Да, добро слутиш. Хоћу да кажем, кад. ниси. 3 љена ни у тога, онда је твоја антипатија протива Др. дића нереална, бесмислена. Да си заљубљена! Па и онда! Ја тебе добро познајем. Теби је данас двадесет и пет годинг се више нећеш мењати. То би требало да буде какав ! душевни потрес који би твој карактер изменио. А, неће доћи више никада, кад није до твоје двадесете зато, јер ти и ако сањаш о томе, — свака девојка 0 томе с данас си већ толико памет укус ти је толико раз сталожен да би сама устукнула пред сваким пре

мора пао и угодност и укус, све оно што ЧЕ

фину атмосферу, у којој си већ израсла и без кој нула. Знам ја тебе.

је само наћи човека, а човека, који је. В. бих без предомишљавања, пружила њему руку, све до навике са слашћу жртвовала, и пошла да ме води. 5 вих очију, или гледајући само у његове озбиљне, цр

ишла бих мирна и срећна, не мислећи ни на шт свуда... МЕ

4. 3

— Е, то је, видиш, мала моја, што ти ни