Српски књижевни гласник

938 Српски Књижевни Гласник.

љене случајеве нашега првог младићства, успомене на наше слабости и погрешке, које су нам одавна ишчезле из свести, и по којима ћемо боље упознати саме себе. Прегледајући наше љутње и наше срдње, аналишући наше ситне свакодневне муке, ми ћемо у некима од њих тако сагледати ситничарство и несмисленост, да ћемо направити напор да их се ослободимо; а код других, у истом тренутку, када будемо открили њихову смешну страну, осетићемо да их више немамо...“ Књига личи на Гоциев 1/О5зегоатоте или на његове енглеске моделе. Гледиште је гледиште човека од срца, од смисла, од искуства: читалац јасније види извесне односе, који су му, баш због самог њиховог понављања и фамилиарности, делом остали тамни. Ту се де Амичис приказује у у својој најискренијој природи, одбацивши сваку маску, као. и сваки фантастични и књижевни украс.

За Пријатшеље се везују мањи списи истог рода, међу којима су конференција о Вилу (1881) и друга о Анонимном Писму (1895) Ми ћемо се зауставити на једној одличној књизи, Срце, објављеној 1886 и намењеној ученицима виших разреда основне школе, — заслужно, врло срећној књизи; —- само зато да поменемо да њоме де Амичис отпочиње свој прелаз са студије живота буржоазије и образованих класа ка животу народа. Тако је он проширивао круг своје васпитне функције, не измењујући ипак битно карактер, већ откривен у његовим ранијим списима. И један од најтежихи најтужнијих проблема народа нове Италије, вечито растећа емиграција, појављује се у његовој наредној књизи, На Океану (1889). То је прича о путу који је он учинио, из Италије у Америку, на једном броду, који је носио хиљаду и пет стотина емиграната. Празном животу путника прве класе, ставља се на супрот, у описима те књиге, тужни, узбудљиви, очајни призор сиротиње последње класе, меса Италије баченог на. туђинску пијацу. |

С друге стране, стање народа одвело је де Амичиса да посматра народну школу и судбину учитеља основних школа. Из те средине написао је он новеле, скице, чланке, говоре:

Радничка Учишељица, Једна драма у школи, Љубав пи Гим-_ МА

насшика, Дечији Књижар, и толике друге; и једну потпуну, обилну књигу: Роман Једног Учитеља (1890). У овој последњој књизи, он тежи да изложи сва питања дидактична, мо- _