Српски књижевни гласник

950 __Српски Књижевни Гласник.

Јаси нам је дао поред једног доброг прегледа стварања западних националних држава још и изврстан историјски развој угарских народности, плиме и осеке моћи поједи“. них племена, критику мађарско-националне политике и — што нам је од највеће вредности — повода да ми, Срби у Угарској, промислимо о будућности, да се сетимо да није више наша мисија бити културоносцем у јужне српске крајеве, да

се што брже прикључимо свежем културном животу Српства, _

а имућност и цивилизованост нашег сељаштва омогућити најинтензивнији удео у нашој општој српској култури. Мирко М. Косић.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

ДЕОБА ЗАУЗЕТИХ ТЕРИТОРИЈА.

Питање о деоби оних предела који су задобивени у рату са Турском ушло је у врло оштру фазу. Оно прети да доведе до оружанога конфликта између Бугарске с једне стране и Србије и Грчке с друге стране. Свака од ових држава неће у своме држању и схватању да попусти.

Србија има уверење да њен уговор о савезу са Бугарском

не може важити, јер су прилике и стање у свакоме погледу измениле тај уговор, и да се он не може узети као основа за опредељивање будућих граница на Балкану. Србија тражи да поред оне територије која јој по уговору припада, добије и

накнаду у новим територијама. То Србија тражи као накнаду

за све обавезе које Бугарска није испунила за време рата, а на које је била дужна по уговору, као накнаду за оне жртве које је Србија поднела за Бугарску, а није на то била уговором обавезна ; као накнаду за оно што је Србија у рату противу своје воље, а због недовољне потпоре од стране свога савезника, Бугарске, изгубила у територији и приморју; као накнаду

за оно што Бугарска добија у Једрену и целој једренској

области, која се сматрала приликом преговора о уговору о

савезу као област која не може улазити у какве савезничке —

комбинације. Своје тражење Србија овако образложава. Вој-

ном конвенцијом је утврђено да је вардарско војиште главни објекат рата, и зато се у њој предвиђа да обе стране тамо