Српски књижевни гласник

Политички ПРЕГЛЕД. 953

јадранску обалу, она је ипак била вољна да то учини, а одлуку да се одрече јадранске обале Србија је донела без знања савезника. И ако Србија губитак Јадрана сматра као велики, зар Силистрија, Чаталџа и Мраморно Море нису губитци за Бугарску 2 Жртва Србмчјина нема великога значаја после спајања српско-црногорскога и после обећања Србији датог од Сила да ће добити трговачки излаз на Јадранско Море. Бу.. _гарска налази да Грчка нема права да учествује у деоби те__риторија које су у спору између Србије и Бугарске. Бугарска сматра да сва територија која је заузета у рату заједничком акцијом долази у заједницу, а да се подела Маћедоније има извршити по линији која полази северно од Криве Паланке, Е- па готово правом линијом, до Охридског Језера. Политичка сврха рату није било освајање него ослобођење бугарских и српских сународника испод турскога јарма. Маћедонија је за Бугаре не гез пш из него део живога народнога организма и

ХР, ПИ МР ПЕИ ЕУ РА

доније назвавши га спорним, Бугарска је то. учинила у инте-

ја __ресу опет браће своје желећи да учини што пре крај њиховим

с патњама под Турцима. И зато Бугарска свом снагом устаје

бо: противу сваке помисли о ревизији уговора о савезу, па било

| да се деоба изврши поново између Срба и Бугара, било између сва четири савезника.

Грчка остаје при своме становишту, које је у томе: да

Солун мора заједно са потребним хинтерландом остати у њеним

рукама, а да на десној обали Вардара мора имати границу са

Србијом а никако са Бугарском, чије намере бивају сада очи:

гледно све горе и претеће. Полазећи од тога: да је грчка

војска без ичије помоћи узела Солун, да је својом снагом

узела што држи у рукама, да је својом флотом помогла да

се изврши дело савезника онако повољно, да је најзад на

путу да изгуби велики део арбанске обале и део Епира, —

Грчка има права, крвљу плаћена, да задржи све територије

са Солуном и на тај начин обезбеди своју будућност. Попусти

ли у томе, она би своју будућност врло много компромитовала.

К Поводом тога што су односи бивали између савезника,

а нарочито између Србије и Бугарске све гори. Руски цар

Ју колевка бугарске културе, за слободу у њој водили су Бугари -- борбу која их је стала већих жртава него што су Србију стале 38 жртве које је поднела да заузме Маћедонију. Бугарска је под| носећи двапут већи ризик рата од осталих то учинила само Е. због браће у Маћедонији Ако је уступила један део Маће-