Српски књижевни гласник

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

која је нанела велике штете српском племену, а посредно и општој словенској заједници, учињен је крај пре десет година. | Тада је, променом система унутрашње управе, у Србији успостављена и нова спољашња политика. Одношаји старог доброг пријатељства између Петрограда и Београда од тада оживљују поступно, али стално.

Велики Балкански Рат, као и други Српско-Бугарски Рат, · 24 коначно су учврстили узајамно поверење између Руса и Срба. 4 Многи виђени руски политичари и публицисти без устезања устају у одбрану српских интереса. Генерал Мартинов је један "од тих оданих заступника српског народа. Он изражава те своје симпатије према нашем племену у једној обичној и простој форми. Његова књига нема великих литерарних нити каквих научних претензија. Она има само да послужи као добар сведок руском друштву да на Србију: не треба више гледати старим наочарима.

Ради упознавања са садашњих прилика у Србији, Г. Мартинов је употребио најумеснији метод. Он је пробавио извесно време у нашој средини и сам собом створио суд о нашим политичким и војничким приликама. |

Као војник од заната, он даје врло ласкаву оцену о нашој војсци и њеној храбрости и физичкој издржљивости. Таквим проучавањем наших прилика, као и прилика у Бугарској, даје се могућност ширим руским круговима да створе упоредан суд. о респективним правима и дужностима оба словенска народа и на Балкану и у крилу опште словенске заједнице. „

Садашњи српско бугарски неспоразуми несумњиво су про“ лазне природе. Сви реални политичари у Београду и Софији, као и сви радници на неговању и одржавању опште словенске солидарности, дужни су да их смотрено и поступно отклањају, како интереси свег Словенства од њих не би трпели штете. Г. Мартинов, упознавајући руско друштво са приликама у Србији, исплатио је свој дуг према тим општим интересима.

Г. Бошковић је учинио услугу српској читалачкој публици дајући превод књиге Г. Мартинова. М. Ђоле

ШВЕДСКИ ПРЕВОД „ГоРСКОГ ВИЈЕНЦА“ од АЛФРЕДА ЈЕНСЕНА Моптјепеотоз Атекгап5. Туа зудз!. ћјанеф тег. оуег5. ау АШшед Јепзеп. (Стокхолм, 1913):

Што ми, невични шведском језику, можемо да кажемо:

>