Српски књижевни гласник

938 Српски Књижевни Гласник.

После овога изнео је Г. Носов са свим сумарно, главне цифре добивене мерењем 8 женских особа од 14—46 година, но те мере и он сам сматра за недовољне за какве било тачне закључке. )

Завршујући своја излагања Г. Носов закључује, да Срби у Краљевини, на основу његових мерења, припадају јадранској раси, тамне косе, високог раста и кратке главе.

Податци које је прикупио Г. Носов нису без интереса, јер су потпунији од свију које смо до сад имали о Србима у Краљевини. Они су потпунији и у погледу мушких особа и у погледу мера које су узете у обзир. да се антрополошке одлике Српског Народа истакну. Због тога су они у најпотпунији прилог антропологији Срба у Краљевини. Али они су у исто време само то и ништа више, далеко од тога да се на основу њих праве научни закључци, какве је покушао Г. Носов. Антропологија је још врло еластична и несигурна наука, те јој се закључци морају правити врло обазриво и · на далеко широј основици. Материјал који је прибрао Г. Носов није довољан за све, за што га је он употребљава 0. Он је тешко довољан да да и просечне мере за народ Србије, јер је за целу њезину територију било потребно много више материјала. Он је овако дао само прилог за то. Он је недовољан да се на основу њега може одредити место Српскоме Народу, и ако је можда Г. Носов својим мерењем и случајно погодио то место. Најмање је пак довољан да се на основу њега могу правити поређења антрополошких особина народа поједи них огруга, која нисам сматрао за потребно ни да поменем, јер: шта могу казати три особе из Пиротског Округа, по чети ри из Крушевачког и Ваљевског. осам из Подринског,-девет из Крагујевачког, а да и не помињем што из неких округа и нема податакар За поређење телесних особина народа по окрузима потребно је много више података, но што су и највећи подаци по окрузима код Г. Носова. Колико вреди оперисање са мало података ја сам показао говорећи о раду Г. Питара. Да сам тада имао право најбоље утврђује Г. Н с« ви који је све резултате Г. Питара оборио новим бројевима

код Г. Носова 1,713 м.; док је код Г. Питара средњи индекс главе «0,58 код Г. Носова је 84. 68, и тако таље.

,