Српски књижевни гласник

"БЕЛЕШКЕ. 5 951

како су наши стири живели у „тешким и усилним временима“ ХУ века. Једном данашњем српском читаоцу намеће се поређење између ове приповетке и историјског дела Г. Чедомиља Мијатовића „Ђурађ Бранковић“, које има за предмет исто доба српске историје. По учињеном поређењу, изишло би да :е Г. Новаковић као приповедач био ближи истини но Г. Мијатовић као историчар. Л.

„Игуа 1 5гб: — Хрватски писац Јаков Царић држао је 1912, у хрватском просветном друштву „ЈЂудевит Гај“ у Дубровнику, предавање о „Хрватима и Србима“. То предавање, које је прерадио и попунио, штампао је у за: себну књижицу, под насловом: „Нтан ! 51. ЕПојозко- ЈНетапи гагсоуот“. (Дубровник, 1913). Писац је узео да говори о теми ванредно важној и занимљивој, и актуалнијој но икада.

Поједина његова тврђења су спорна, има и несумњивих ма- _

теријалних нетачности, али основне идеје и закључци, сама целина, потпуно су тачни и имају се примати како са хрват-

ске тако и са српске стране. Ова врло национална и истинска

родољубива књижица је вов појав новога духа који све више

хвата маха у оба дела нашега народа. Писац је својој књи- _ жици дао име „разговор“, и то у ствари и јесте. Велика научна

дискусија о сличностима и разликама, заједничким и посебним особинама Хрвата и Срба, има тек да се води. Али како догађаји јуре, ми немамо времена да то спорно питање решавамо у филолошким, историјским и књижевним дискусијама, но имамо да радимо на самој ствари, на што интимнијем везивању Српства и Хрватства. стварању једног Србохрватства, као што су то млађи нараштаји реално и практички схватили и стали изводити. Л. ИЗДАЊА СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ Академије. — Изишла су из штампе, овогодишња издања Српске Краљевске Академије: „Глас“, „Споменик“, Српски Етнографски Зборник“, „Зборник за историју. језик и књижевност српскога народа“. (Нису

· заступљени „Годишњак“, „Српски Дијалектолошки Зборник“

и посебна издања).

У „Гласу“ првог разреда су прилози Г.Г. Симе Лозанића, Др. В. К. Петковића, Др. М. 3. Јовичића и Др. Н, Кошанина. У „Гласу“ другог разреда су радови Гл. Стојана Новаковића, Јована Томићо. Др. Станоја Станојевића и Драгутина Костића („Тајно писање у јужнословенским ћириловским споменицима“) У „Споменику“ су прилози за политичку и културну историју од Г.Г. Стојана Новаковића, Љубомира Ковачевића и једног од најплоднијих истраживача наше црквене и државне прошлости. Г. Радослава Грујића, који је дао документа за осам интересантних тема о патри!арсима, митрополитима и покретима нашег народа у ХУШ веку. —

ПОНИРЕ. »"-

1 “| = У > Ра Ме а