Српски књижевни гласник

934 | Српски Књижевни Гласник.

ном чланку Јосип Вуга описао „Балкан и Југословене“; ту писац показује тачно схватање „југословенства“. Исти Г. Вуга превео је у „Каледару“ приповетку . „зјапа“. — Фантазијом латио се балканских догађаја тајник Матице Словеначке, ува "жени славеначки књижевник Милан Пугељ. У белетристичном листу „Словану“ (Хр саопштио је цртицу „Мш газ Каког' бог шп зштеке“ (призор у једној српској болници, где разговарају рањеници. један Србин и један Словенац, како би расли да су удружени). Г. Мелик у истоме листу обрадио је мотив из бугарско-руских одношаја („17 зропипке Кпјтсе пазћ ђга!еу“). — Марко Стојан (књижевник Владимир Левстик) саопштава у „ЗТоепзкот Пизкоуапот Тефшки“ роман са Балкана „За слободу и љубав“. — Старогорски (Иван Вук) издао је књигу приповедака и цргица о страхотама рата, под насловом „Јипак чјођсде“. Као што се види, велики балкански догађаји ваталасали су словеначку публицистику и делимице и лепу књигу. Наравно, да белетристици недостаје непосредност утисака. Љубљана Др. Фран МлЛЕШИЋ.

„ДНЕВНИК ОПСАДЕ ЈЕДРЕНА“. — Густав Сирили (Дбизауе Стиц), једренски дописник париског „Ма п“-а, преживео је целу једренску опсаду. Како је 1871 издржао и опсаду Париза, то му је била друга опсада коју је видео. Своје „утиске једног опсађеног“ објавио је у засебној књизи, која носи наслов: „Јоштпа! ди чесе 4'Апдппорје“ (Рапз, Шташе Сћаре1ог, 1913; 2:50 Н.). Из дана у дан он је ту бележио све · што је видео, и, поред свега претеранога туркофилства, те белешке имају вредност једнога документа... Међу осталим стварима, да забележимо две. 26 октобра. када је српска војска ишла већ на Битољ, командант Једрена Мехмед Шукри: паша објављује, међу осталим, становништву и ово: „Наша западна војска продужује да задаје српској војсци велике ударе. Један одпегасрпске коњице потпуно је уништен. Велика количина сружја. са 4 непријатељске заставе, пала је у наше руке“. (Стр. 76). Описујући вандализам који су бугарске трупе учиниле ушавши у Једрене, писац додаје: „Не могу а да не поменем лепо држање српских трупа које су ушле у варош; оно је чудновато другаче но држање бугарских трупа. Достојанство, учтивост, пристојно држање српских офицкра приметило је цело једренско становништво, и то им је донело опште симпатије“ (стр. 161). М.

О ТУРСКОМ ПОРАЗУ. — Париска књижара Сћарејо! издала је ове године брошуру генерала Пала (Раја: „Кез Ре типалтев ди дезазће де Тигс5“. Врло општа разлагања, без ичега новога, о првом делу Балканског Рата. Писцу су главни извори: турски емигрант у Паризу генерал Шериф-паша, који о последњем рату пише искључиво са своје антимладотурске