Српски књижевни гласник

958 Српски Књижевни Гласник.

пуно и јако у звуцима, где аутор то изискује и где Г-ђица Докићева то држи естетски умесним. Г-ђица није наиме само си: гурна свирачица, већ зна и с финим осећањем и укусом да тумачи... Једноставна и чедна у својем наступу, ишчезава са својом чистом осећајућом душом у комаду који хоће да да. Докићева је изразит племенит клавирски таленат са одличном школом. — Дневник „лЛагтја“ пише: „Веома лепа техника Г-ђице Докићеве изражава се напосе у лакоћи свирања. Гледалац ужива гледајући окретност прстију, који играју по диркама, а и снагу ових прстију.“ Лист предсказује Г-ђици лепу музичку будућност.

Ти одзиви сведоче да је Г-ђица Докић код нас постигла велики успех. Што смо навели из новина, то није можда само глас новина, које често ствари приказују по личном нахођењу својих редактора, већ ови извештаји одговарају истинитом суду, као што смо га могли чути свуда и у приватним друштвима, напосе и од самог Г. Хубада.

Успех Г-ђице Докићеве у толико је већи, што је то било први пут да је једна Српкиња изишла пред публику у Љубљани. Словенци су се могли осведочити какав је напредак учинила музичка уметност у Београду. Уз то од велике је важности што су се тиме основале нове зезе између културне Љубљане и културног Београда.

Љубљана. Др. Фран ИлЕШИћЋ.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА — Академија Природних Наука имала је састанак 9 новембра 1913: 1. Приказане су

и за „Глас“ примљене расправа Г. Др. Јована Цвијићн: „Ле- ·

дено добау Проклетијама и суседним планинама“ и „Глацијација дробњачких језера и резултати о глацијацији и глацијалној ерозији“. 2. Ре /, ава Г. Др. Младена Берића: „Разматрање • конвергенцији и дивергенцији редова“ дата је на оцену Г.Г. Др. Михаилу Петровићу и Др. Богдану Гавриловићу.

Целокуџнљ Академија имала је скуп 10 новемара 1913. Г. Др. Никола Јорга, професор Университета у Букурешту и дописни члан Српске Краљевске Академије, користио се приликом доношења у Београд Карађорђевог звона, које је за Тополску цркву изливено 1811 године, да одржи у нашој Академију једно предавање о српско-румунским односима у прошлости. Због њега је и сазват овај скуп, на коме је Г. Јорга у збијеним цртама изложио српско-румунске односе у прошлости.

Академија Филозофских Наука имала је скуп !! новембра 1913. 1. Према реферату Г. Стојана Новаковића штампаће се у „Споменику“ Исписи из грчкога архива хиландарског, од Г. Др. Драгутина Анастасијевића. 2. Према рефорату Г. Др. Александра Белића није могао бити примље спис Г. Андре