Српски књижевни гласник

Г |

РЈ

по авиони путнавићњ =

+

тУЋЕ

а ес орла на “РЦ

НАЦИОНАЛНА УМЕТНОСТ.

које су данас растркане по разним крајевима на

Да ли ће пак покрет, који би ваљало засновати нај лози, доцне требати и моћи да захвати и обуј венске националне скупине, то ваља оставит!

Како већ било, и не прејудицирајући овим своји

у колико ширем програму београдског одбора, уверење да људи који су досле показали воље и

уметнички рад, и који одселе буду код нас дили, не би смели да изгубе из вида прилику да су ници и сатрудбеници у једном покрету који тр« ба да скопчан са целим интелектуалним животом српског и хрва | народа и који мора да иде напоредо са данашњим нар аспирацијма и добро схваћеним националистичким те То је једно исто што и рећи да је неопходно потребит смисао за уметност доведе у склад са генијем и са душевним животом нашега народа: Српско-хрватска уметност учинила је у том правцу један знатан корак појавом Ивана Мештр

који као да је схватио велику етичку и естетичку знаменитост народних традиција и латентних енергија што се крију у споменицима националне прошлости, па је оправдано нада

да ће тај уметник наш — напуштајући неке стилистичк доксалности у којима је досле тражио оригиналнос ин

и хтети да поведе нашу младу. уметност оним здравим и наравним правцем, од којега бескажњено не може да се уда никакав прави уметник, а поготово не у народу који подиже. Имати у виду велике циљеве и хтети, као твор бити што аутономнији, то је свакојако једна лепа и племенит

амбиција. Али кад се уметник много упорније држи прав! што га је сам себи као циљ поставио, него ли основних годаба лепоте, 0

Јер је Лепота једна окруњена божица која о републиканско моћи човечје воље само у толико води рачуна, у колико с та воља прилагођава њеним законима.

нда се то на његовом делу мора да ос

Домаћа уметност, како је ми замишљамо и нашећ именом народу желимо, мораће да буде нешто што ће својом непомућеном искреношћу бити уједно уметност национална и уметност светска. Јер у самом карактеру уметности лежи да она, преко свога специалног (националног) типа, задире у у ност опште људску.

Но, да он се што бооље и орже унапредила наша ) -

и тд ст _ део тата.